Porez na kapitalne dobitke

Izvor: Pravopedia

Skoči na: navigacija, pretraga

Predmet oporezivanja je kapitalni dobitak, koji predstavlja razliku između prodajne cene prava, udela, odnosno hartija od vrednosti i njihove nabavne cene usklađene prema odredbama Zakona.

Kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji obveznik ostvari prodajom, odnosno drugim prenosom uz naknadu :

  • 1) stvarnih prava na nepokretnostima;
  • 2) trajnog prava korišćenja i prava gradnje na gradskom građevinskom zemljištu;
  • 3) prava intelektualne svojine;
  • 4) udela u imovini pravnih lica, akcija i ostalih hartija od vrednosti osim dužničkih hartija od vrednosti;
  • 5) investicione jedinice otkupljene od strane otvorenog investicionog fonda, saglasno zakonu koji uređuje investicione fondove;
  • 6) investicione jedinice dobrovoljnog penzijskog fonda;
  • 7) akumuliranih sredstava po osnovu programirane isplate sa računa člana dobrovoljnog penzijskog fonda.

Kapitalni dobitak se ne utvrđuje i ne oporezuje kod prenosa prava, udela ili hartija od vrednosti u sledećim slučajevima:

  • 1) ako su stečena nasleđem;
  • 2) ako se prenos vrši između bračnih drugova i krvnih srodnika u pravoj liniji;
  • 3) ako se prenos vrši između razvedenih bračnih drugova, a u neposrednoj je vezi sa razvodom braka.

Kapitalni dobitak se ne utvrđuje i ne oporezuje na prihod ostvaren po osnovu prenosa dužničkih hartija od vrednosti, u smislu propisa kojima je uređeno tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, čiji je izdavalac Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije.

Ne smatra se kapitalnim dobitkom ni prenos računa iz postojećeg u drugi dobrovoljni penzijski fond, koji izvrši fond po nalogu i za račun člana dobrovoljnog penzijskog fonda, u skladu sa zakonom koji uređuje dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove.

Osnovica poreza na kapitalne dobitke je oporezivi prihod koji se utvrđuje na sledeći način:

  • Za svrhu određivanja kapitalnog dobitka prodajnom cenom se smatra ugovorena cena, odnosno tržišna cena koju utvrđuje nadležni poreski organ ako oceni da je ugovorena cena niža od tržišne.

Kao ugovorena, odnosno tržišna cena uzima se cena bez poreza na prenos apsolutnih prava.

  • Kod prenosa prava putem razmene za drugo pravo, prodajnom cenom se smatra tržišna cena prava koje se daje u razmenu.
  • Prodajnom cenom investicione jedinice smatra se otkupna cena investicione jedinice koja se sastoji od neto vrednosti imovine otvorenog društva po investicionoj jedinici na dan podnošenja zahteva člana fonda za otkup investicionih jedinica, uvećane za naknadu za kupovinu ukoliko je društvo za upravljanje naplaćuje, saglasno zakonu koji uređuje investicione fondove.
  • Kod povlačenja akumuliranih sredstava iz dobrovoljnog penzijskog fonda, prodajnom cenom se smatra iznos isplaćenih akumuliranih sredstava članu penzijskog fonda na ime njegovog udela u neto imovini penzijskog fonda, saglasno zakonu koji uređuje dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove.
  • Za svrhu određivanja kapitalnog dobitka, u smislu ovog zakona, nabavnom cenom se smatra cena po kojoj je obveznik stekao pravo, udeo, ili hartiju od vrednosti, odnosno cena koju je utvrdio poreski organ u skladu sa ovim zakonom.

Nabavna cena investicione jedinice sastoji se od neto vrednosti imovine otvorenog fonda po investicionoj jedinici na dan uplate, uvećane za naknadu za kupovinu ukoliko je društvo za upravljanje naplaćuje, saglasno zakonu koji uređuje investicione fondove.

  • Kod povlačenja akumuliranih sredstava iz dobrovoljnog penzijskog fonda, nabavnom cenom se smatra iznos novčanih sredstava po osnovu penzijskih doprinosa uplaćenih u dobrovoljni penzijski fond, odnosno iznos novčanih sredstava uplaćenih u dobrovoljni penzijski fond koji odgovara procentu sredstava povučenih programiranom isplatom.
  • Kod prodaje nepokretnosti koju je obveznik sam izgradio, nabavnu cenu čini iznos troškova izgradnje, a ako obveznik ne dokaže iznos troškova izgradnje, tržišna cena nepokretnosti koja je uzeta ili mogla biti uzeta kao osnovica poreza na imovinu u godini nastanka obaveze po osnovu poreza na imovinu.
  • Kod prodaje nepokretnosti u izgradnji, nabavnu cenu čini iznos troškova izgradnje koje je obveznik imao do dana prodaje.
  • Kod hartija od vrednosti koje su kotirane na berzi, nabavnom cenom smatra se cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu, odnosno, ako to ne učini, najniža zabeležena cena po kojoj se trgovalo u periodu od godinu dana koji prethodi prodaji hartije od vrednosti.

Kod hartija od vrednosti koje se ne kotiraju na berzi, nabavnom cenom smatra se cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu, odnosno, ako to ne učini, njena nominalna vrednost.

    • Nabavna cena uvećava se indeksom rasta cena na malo od dana sticanja do dana prodaje, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a u slučaju nepokretnosti i umanjuje po osnovu amortizacije, obračunate primenom proporcionalne metode po stopi iz nomenklature sredstava za amortizaciju.
  • Ako je pravo, udeo ili hartiju od vrednosti obveznik stekao poklonom ili ugovorom o doživotnom izdržavanju, nabavnom cenom smatra se tržišna cena prava, udela ili hartije od vrednosti koja je uzeta ili je mogla biti uzeta kao osnovica poreza na prenos apsolutnih prava u momentu njihovog sticanja od strane obveznika.

Stopa poreza na kapitalni dobitak je proporcionalna i iznosi 20%.

Oslobođenje od poreza izvršiće se obvezniku, koji sredstva ostvarena prodajom nepokretnosti u roku od 60 dana od dana prodaje uloži u rešavanje svog stambenog pitanja i stambenog pitanja članova svoje porodice, odnosno domaćinstva, oslobađa se poreza na ostvareni kapitalni dobitak. Obvezniku koji u roku od narednih 10 meseci sredstva ostvarena prodajom uloži za rešavanje svog stambenog pitanja i stambenog pitanja članova svoje porodice, odnosno domaćinstva , izvršiće se povraćaj plaćenog poreza na kapitalni dobitak. Kriterijume za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje bliže uređuje ministar finansija.

Povlačenje akumuliranih sredstava po osnovu udela člana u neto imovini dobrovoljnog penzijskog fonda koja se, po nalogu i za račun člana fonda ulaže u kupovinu anuiteta u društvu za osiguranje saglasno zakonu koji uređuje dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove, takođe se oslobađa poreza na kapitalni dobitak.

Izvor

  • čl. 72 - 79. Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 135/2004, 62/2006 i 65/2006);

Autor teksta: Saša Milosavljević , student Pravnog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici