Pojam i vrste nadležnosti

Izvor: Pravopedia

Skoči na: navigacija, pretraga

Sama činjenica da postoje više vrsta sudova, nameće potrebu da između njih postoji određena podela poslova, tj. razgraničenje njihovih aktivnosti, kako bi se unapred znalo koji će sud postupati po konkretnom krivičnom predmetu.

Postoji više vrsta nadležnosti, jer postoje više kriterijuma prema kojima se određuje pravo i dužnost suda da postupa.

Nadležnost se određuje, pre svega, prema težini i prirodi krivičnog dela o čemu se raspravlja (ratione materiae). Ovaj vid nadležnosti naziva se stvarna nadležnost. Stvarna nadležnost predstavlja pravo i dužnost jednog suda da vodi i okonča postupak po određenoj krivičnoj stvari, a zavisi od težine krivičnog dela i prirodi krivičnog dela, kako je to napred navedeno. Postoji stvarna nadležnost osnovnih i viših sudova u prvom stepenu, Apelacionih kao sudova u drugom stepenu i stvarna nadležnost Kasacionog suda.

Pošto postoje više sudova koji su iste stvarne nadležnosti potrebno je razdvojiti koji će od njih stvarno nadležan postupati po određenom predmetu. Ovo razgraničenje se ostvaruje po drugom kriterujumu, tj. prema mestu izvršenja krivičnog dela, odnosno mestu gde je pokušano krivično delo, mestu prebivalištu okrivljenog ili mestu sedišta suda (ratione loci), ovaj vid nadležnosti se naziva mesnom nadležnošću. Mesna nadležnost predstavalja pravo i dužnost stvarno nadležnog krivičnog suda da reši određenu krivičnu stvar s obzirom na svoju teritoriju. Za razliku od stvarne nadležnosti koja je regulisana odredbama Zakona o uređenju sudova, mesna nadležnost krivičnog suda je regulisana u potpunosti i precizno Zakonom o krivičnom postupku.

Takođe, sudovi postupaju i po fazama (stadijumima) postupka, odnosno u stepenima, prvostepeni, drugostepeni i trećestepeni sudovi, kako je napred navedeno. Ovi sudovi su nadležni da postupaju samo u određenoj fazi postupka prema funkciji koju imaju, ovakva nadležnost se naziva funkcionalna nadležnost. Funkcionalna nadležnost predstavlja pravo i dužnost jednog suda, odnosno organa u okviru suda da obavi određeni deo postupka po jednoj krivičnopravnoj stvari, dok drugi deo postupka po istoj stvari treba da obavi drugi sud ili drugi organ u istom sudu (istraga i suđenje, suđenje u prvom stepenu i u daljim stepenima). Funkcionalna nadležnost je značajna po tome što dopušta podelu rada u krivičnom postupku, specijalizaciju sudskih organa i uzimanje u obzir njigove veće ili manje funkcionalne sposobnosti. Ona se opravdava razlozima kvalitetnog suđenja i zbog toga je slična stvarnoj nadležnosti, tako da je zakoni o sudovima ni ne izdvajaju strogo od stvarne nadležnosti.

Za određivanje nadležnosti od važnosti je i svojstvo okrivljenog, pa ako je krivično delo počinilo vojno lice, biće nadležan vojni sud, ako je delo počinio maloletnik, za postupanje je nadležan sudija za maloletnike itd.

Reference

  • Čedomir Stevanović - Petar Stanojević, Krivično procesno pravo, drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje, Niš, 2005;
  • Radmila Danić, Praktikum za krivično procesno pravo, Beograd, 2005;
  • Momčilo Grubač, Krivično procesno pravo, Uvod i opšti deo, 1, Beograd, 2004;

Autor teksta: Saša Milosavljević , student Pravnog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici