Klasifikacija poreza

Izvor: Pravopedia

Skoči na: navigacija, pretraga

U teoriji postoje dve strukture poreskog sistema: poreski monizam i poreski pluralizam.

Zagovornici poreskog monizma smatrali su da treba da postoji samo jedan porez. Međutim jedan porez mora biti vrlo visok, što bi u tom slučaju davalo otpor prema njegovom plaćanju.

Poreski pluralizam se sastoji iz više poreskih oblika:

  • neposredni i posredni porezi
  • subjektivni i objektivni porezi
  • analitički i sintetički porezi
  • ad valorem i specifični porezi
  • redovni i vanredni porezi
  • porezi u novcu i naturi

Neposredni i posredni porezi dele se shodno kako se manifestuje poreska snaga. Ukoliko se poreska snaga manifestuje posedovanjem imovine ili dohotka reč je o neposrednom porezu, a ako se poreska snaga manifestuje u vidu potrošnje radi se o posrednim porezima. Pored ovih može se primeniti i fenomen prevaljivanja poreza, a do njega odlazi tako što lice koje je zakonom određeno da plati porez uspeva da teret poreza prenese na druga lica, što je slučaj sa posrednim porezima.

Objektivni su oni porezi koji se utvrđuju prema objektivnim elementima i njime se oporezuje svaki izvor prihoda odvojeno, bez povezivanja sa drugim. U njih spadaju npr. zarada, prihodi od poljoprivrede, nepokretnosti i sl. Subjektivni porezi su vezani za određenu ličnost koja ostvaruje dohodak, tj. poseduje imovinu, i u ove poreze spadaju porez na dohodak građanja i porez na ukupnu neto imovinu.

Analitički porezi su oni koji pogađaju samo jedan objekat obveznikove imovine, npr. zaradu ili jednu vrstu obveznikovog prihoda kao što je prihod od samostalne delatnosti. Sintetički porezi su oni koji obuhvataju ukupnu obveznikovu imovinu, dohodak ili promet svih proizvoda ili usluga.

Ad valorem su porezi kod kojih se poreska osnovica iskazuje u novčanim jedinicama i najviše se upotrebljava kod carina i taksa, tj. kada je carina određena shodno vrednosti uvezene ili izvezene robe. Specifični porezi su oni kod kojih se poreska osnovica iskazuje u nekim mernim jedinicama i to je najčešće kod akciznih roba kao što su alkoholna pića ili cigarete (po paklici , kilogramu ili po litru).

Redovni porezi predstavljaju poreske oblike koji se redovno naplaćuju za jedan period vremena i njime se finansiraju redovni i vanredni javni rashodi. Vanredni porezi se naplaćuju u vanrednim situacijama i služe za pokriće vanrednih javnih rashoda (to su kod sanacija šteta od nepogoda, rata i sl.).

Porezi u novcu su potpuno potisli poreze u naturi, ali u izuzetnim situacijama se pojavljuju i porezi u naturi.